Селекторка овогодишњег фестивала – новинарка Драгана Ковачевић
Одржано од 22.1. до 26.1.2024. у Дому културе Студентски град, клуб Магистрала
Срђан Срдић
Рођен 3.11.1977. у Кикинди, аутор 5 романа, 2 збирке прича и 1 књиге есеја. Добитник књижевних награда: Улазница, Лаза Лазаревић, Биљана Јовановић, Едо Будиша и стипендије Борислав Пекић. Превођен на енглески, немачки, украјински, македонски, румунски, словеначки, албански и мађарски језик. Живи у Микро-насељу, поред Кикинде.
Аутосекција (Партизанска књига) – Роман о писању романа, чији је главни лик С. С, писац који себи задаje циљ да напише књигу одређеног броја карактера. У аутофикцијски вртлог увлачи своје лекаре, писце, критичаре, самураје и локалне псе, не би ли изложио суморни тоталитет своје ситуације.
Маја-Искра Вилотијевић
Рођена 1988. у Београду, инжењерка пејзажне архитектуре и магистарка мултимедијалне уметности. Одрасла на Дорћолу, студирала у Бечу и Валенсији, предаје на одсеку за Social Design Факултета примењених уметности у Бечу. Аперкат је први роман. Живи у Бечу.
Аперкат (ЛОМ) – Прича о одрастању девојчице у Београду (на доњем Дорћолу) 90-их година XX века. Сурови односи с оцем и средином стварају од ње савремену Амазонку. Али и прича о свима који су стасавали када су ударци били обавезни део васпитања.
Стеван Вранеш
Рођен 16.11.1979. у Београду, дипломирао драматургију на ФДУ. После 15 година се вратио писању драмом Сведобро, изведеном у Народном позоришту Ужице. Паралелно с покушајима да (п)остане писац, одржава каријеру стручњака за комуникације. Девојачка соба је први роман. Живи у Бристолу.
Девојачкa собa (Доказ) – Јунак романа после много година долази у родни Београд, из ког је отишао као ратни дезертер, покушавајући да живи као двадесетогодишњак. Али иза њега су неразрешени односи: с оцем, пријатељима, родбином, родним градом, мајком. Разочаран односом са ћеркама, послом, животом у Канади, отпочиње узбудљиво дружење с двоструко млађим паром, припадницима нове генерације Београђана.
Борислав Чичовачки
Рођен 1966. у Сомбору, писац, либретиста, музиколог, професор обое и камерне музике на ФИЛУМ у Крагујевцу, објавио у Холандији 11 књига. Роман Црни кос, а по пољу божури у 10 најбољих књига балканских писаца објављених у Холандији, према избору критичара листа NRC Handelsblad. Поред ове књиге, на српском је објавио роман Расковник, драму Потамнели анђели балканских ратова, Писмо из Амстердама и друге недописане биографије и У старини, име му беше Хемус: прилози за малу географску читанку.// Абхаја: роман у четири бдења (Академска књига) – Исповести једне душе у 4 реинкарнације, током којих се сусреће с искушењима сурових средина у којима је живела: Данска током крсташких ратова, Југославија током обрачуна са Стаљином, Њујорк у време Макартијевих прогона, Европска унија док траје осветољубива похара Me Too. Душа је толико збуњена и уплашена, да тражи помоћ свог водича у превазилажењу препрека које јој се намећу из живота у живот.
Нађа Пeтровић
Рођена 3.8.1997. у Београду, завршила драматургију на ФДУ и мастер из филмске и ТВ режије. Са 16 година објавила роман То је то. Приче објављене у збиркама. По њеним сценаријима снимљено десетине кратких филмова. Режирала кратке филмове и кратки документарац Други август. Живи у Београду.
Медузе живе заувек док их не ухвате (Геопоетика) – Тинејџерска драма која се претвара у узбудљиву интимну исповест. Прича о крхкости, страху од смрти и од живота. Интензивно испричана емотивна прича ствара свет прозе која директно баца истину у лице, као ликови омиљеног филма јунакиње – Главом кроз зид.
Бојан Савић Остојић
Рођен 5.9.1983. у Београду. Аутор песничких књига Стереорама, Јеретички датив и Прскалица, збирки фрагмената Алеаториј и Подли подли псалми, романа Пункт, Нема оазе и Ништа није ничије (најужи избор за НИН-ову награду). Преводи с француског језика и пева у бенду Клот. // Време воде (Контраст) – Роман о трагању за истином о трагичној судбини баба Росе, јунакове прабабе по оцу. Будући да нема никаквих докумената о њеном нестанку, јунак мора да се ослони на приче других људи.
Мухарем Баздуљ
Рођен 19.5.1977. у Травнику (БиХ), писац, новинар и преводилац, дипломирао и магистрирао на Филозофском факултету у Сарајеву енглески језик, енглеску и америчку књижевност. Нека од дела: One Like a Song, Чаролија (приче), Heroes (сонети), Филигрански плочници, Карловачки мир (есеји), Ђаур и Зулејха, Транзит, комета, помрачење, Сјетва соли, Лутка од марципана, Последњи мушкарац (романи). Превођен на енглески, немачки, пољски, бугарски и македонски језик. Превео Јејтса и преписку Гинзберга и Керуака. Живи у Београду.
Невидљива дружба (Лагуна) – Када га у мрклом мраку притисну бол и недостатак даха, дотадашњи живот јунаку почне да се одвија пред унутрашњим оком које неки зову душом. Тај филм се не одвија хронолошки већ асоцијативно. Географски и историјски омеђен топонимима потонуле Југославије, роман је много више метафизичка метафора него још једна у низу (по)ратних личних сторија.
Јасмина Малешевић
Рођена 18. 10. 1962. у Београду, ауторка неколико књига поезије и поетске прозе (Скарабег, Дневник урбане сирене, Чарна шума) и једне књига за децу. С Војиславом Брковићем објавила књигу Рођени из исте смрти (поетски дијалог о љубави), а с Александром Слађаном Милошевић Адаме не љути се (поетска проза). Добитница, поред осталих, награда: Милан Лалић, Андра Гавриловић, Плакете УКС с ликом Симе Матавуља за целокупан књижевни опус. Живи у Београду.
Несташна маркиза: пикарски роман (Галаксијанис) – Сажети и духовити љубавни роман састављен од 9 епизода. Главна јунакиња Маркиза лута различитим епохама кроз време и невреме. Тренутно је на Балкану, где на обали Дрине покушава да преболи раскид с Бароном. У собици хотела посматра тапете налик онима из Балзакових романа и разговара с њима о страсти, болу, цимету, сродним душама, пењању на дрвеће.
Крста Поповски
Рођен 2.1.1968. у Скопљу, дипломирао Општу књижевност и теорију књижевности у Београду. Био главни уредник часописа Звоно, извршни уредник Књижевне речи и уредник у редакцијама Службеног гласника, Бигза и Клети. Објавио 4 књиге поезије, 1 књигу прича и романе Тата, Еј, Судбине, Трудови и Ина, за који је добио награду Стеван Сремац. Живи у Београду.
Има Бога (КРР) – На први поглед шармантна и питка комедија из црквеног живота, проткана руралном еротиком и пецкаво-добронамерним хумором, на фону породичне драме тематизује дубља питања вере и институционалне религије, те могућности индивидуалног ангажмана као моралног коректива и фактора друштвених промена.
Владан Матијевић
Рођен 16.11.1962. у Чачку, објавио 13 књига, добио Нинову награду за роман Писац издалека, као и награде: Андрићеву, Милутин Ускоковић, Борисав Станковић, Кочићево перо, Кочићева књига, Стеван Сремац и др. Добитник је и награда за целокупно књижевно дело и допринос култури Рамонда Сербика и Златни крст кнеза Лазара. Превођен на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Живи у Чачку.
Пакрац (Лагуна) – Трауматизовани ратни ветеран је сваки дан испред београдске пијаце Ђерам, с наркоманима, пијанцима, ситним криминалацима, дилерима дроге и девиза, бившим ратницима, прекупцима и осталим невољницима. Унутрашњи монолог јунака упућен је пријатељу с ратишта; а у исповест о животу, између пијаце и гарсоњере пуне оружја, уплићу се крваве сцене с пакрачког ратишта.
Марко Пишев
Марко Пишев је рођен 1984. у Цељу, у Словенији. Етнолог и антрополог, запослен на Одељењу за етнологију и антропологију, где се бави истраживачким радом и предаје, објавио је књигу прича “Фотофобија”, преко 40 научних текстова и три монографије, од којих је за “Између фетиша и полумесеца” добио награду “Душан Бандић”. Уредник је часописа “Антропологија” Института за етнологију и антропологију, члан међународне научне мреже Европског друштва социјалних антрополога (ЕАСА), међународне мреже за антропологију Југоисточне Европе (ИнАСЕА), мреже историчара антропологије (ХОАН) и Етнолошко-антрополошког друштва Србије (ЕАДС).
Тајни сват (Орфелин) – радња романа смештена је у Београду и на Авали током пандемијске 2020. У центру Београда, током ноћне забране кретања, мушкарац постаје сведок низа догађаја који га умало коштају живота.
Прича прати процес његове терапије у ексклузивном лечилишту на Авали, где се његова судбина преплиће са скривеним животом тајанствене установе и загонетним тежњама њеног начелника.
Стево Грабовац
Рођен 9.11.1978. у Славонском Броду, одрастао и завршио средњу школу у Босанском Броду. Студирао на Технолошком факултету у Бањалуци. Објавио збирку песама Станица непостојећих возова. Први роман Мулат албино комарац био је у најужем избору за НИН-ову награду. Живи и ради у Бањалуци.
Послије забаве (Имприматур) – Роман о оцу, о злочину, о породици, о пријатељству, о одрастању. Темом двојништва уоквирују се тематски различити сегменти који књигу чине пресеком једног живота. Деконструишући сећања, низ успомена (или привида), које спасавају, али и огољују свест до њене немоћности, роман почиње Болањовим речима: „И онда почиње олуја гована“.
Ото Олтвањи
Рођен 10.5.1971, одрастао у Суботици, живи у Београду. Аутор романа Црне ципеле, Кичма ноћи, Ивер и кримића за децу Како сам постао детектив. Од почетка 90-их објавио 50-ак приповедака у часописима и антологијама. С енглеског превео, поред осталог, три књиге Џонатана Литема. Добитник награде Станислав Лем за фантастику у књижевности.
Поље медуза (Лагуна) – Истовремено класичан детективски роман, трилер и хроника друштва, са ширим културно-историјским планом, од социјализма до транзиционог капитализма, од бивше Југославије до данашњег Београда, и назад. На крају, читалац се с приповедачем затиче измењен у књижевности незалечених породичних односа и необичних балканских судбина.
Далибор Шкорић
Рођен 2.2.1974. у Београду, завршио Машински факултет, бави се информатиком и компјутерском графиком. Писао чланке на политичко-културолошке теме за интернет портале. Уређује сајт посвећен књижевности http://dobreknjige.rs. Ово је први роман. Живи у Београду.
Кров на две воде (Ултиматум) – Роман у форми сложених сегмената, у којима наратор, кроз носталгична сећања, сновиђења и сусрете с упечатљивим ликовима, иде путевима сазревања и спознаје света. Откривајући нове људе и пределе, јунак промишља о људској природи, вредностима, продубљено сагледавајући дилеме света и времена који нас обликују.
Бојан Кривокапић
Рођен 26.5.1985. у Бачкој Тополи. Aутор књига: Трчи Лилит, запињу демони (приче, награда Едо Будиша), Жохаров лет (поезија), Пролеће се на пут спрема (роман, награда Мирко Ковач) и Гнездо дечака (поезија). Преведен на неколико језика. Више од 10 година води књижевне радионице. Дипломирао на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду.
Вила Фазанка (Areté) – Роман о мирној равници која бубри, из које гласови прошлих времена и прошлих станари стуштених кућа вишегласјем не допуштају забораву да их прекрије, један у други се преливају амбијент приморски и равничарски; али и роман о могућим љубавима и о свету у коме губици отварају нове спознаје и доводе до спокоја.
