У првом реду сајт је настао из убеђења аутора да је књижевност нешто о чему вреди писати и причати, упркос супротним схватањима, која су такође озбиљно размотрена, а она су отприлике оваква:
Постоји мишљење духовних ауторитета да романи, позориште као и филм представљају врсту уметности која не може да представи дубље истине човековог бића, чак да углавном и не тежи томе, већ да се ове гране уметности баве углавном интелектом и страстима, тј површинским нивоима човековог бића у душевној равни и да у великој мери потхрањују оно што је у човеку већ ниско и извитоперено.
Управо из овог разлога су у царској Русији законом била затварана позоришта у време постова, јер се сматрало да позориште вуче на супротну страну од духовног раста, посматрано је углавном као префињенији израз забаве. Ово схватање можда никад није било актуелније и никад није деловало истинитије него данас кад су се многе лествице спустиле. У књижарама се све шарени а у књижевност улази практично све, нарочито оно што доноси већу зараду, а за комерцијални успех нејбољи рецепт је управо потхрањивање страсти као извитоперених енергија у човеку, пумпање интелектуаног ега и сујете.
Од доброг дела данашње књижевности просечан читалац има мало вајде, можда највише користи имају сами писци. Скочи им самопоштовање и поштовање околине, почну да их гледају као тумаче живота и људе од поруке, а они настављају да егзистирају као лишајеви на кори друштва, хранећи се испарењима духа сујете.
По неким истраживањима у свету књиге чита око три посто људи ( и то вероватно само у делу света где се раде оваква истраживања и анкете ), највећи број вероватно углавном класике, а савремене писце можда један посто, укључујући ту и оне којима је то занимање. Испада да је у данашње време читање редак хоби, делује готово особењачки, као прављење Ајфелове куле од шибица. Можемо размислити шта би било кад би неки диктатор забранио савремену књижевност… Два до три посто људи на свету би престало да чита од десет до четрдесет минута пре спавања. Мало би гунђали, али пошто су читаоци књижевности најчешће људи без велике моћи, не би од тога настао неки велики покрет незадовољства. Телевизија би снимила да су неки интелектуалци због нечега незадовољни, а они су и иначе обично незадовољни, па то не би изгледало ни превише чудно.
Са друге стране у нашој земљи се води врста културног рата, где су одређене личности постављене у институције, владине организације, невладине организације ( заправо исто владине, али других влада ) и у жирије чији је задатак да промовишу културу која ће створити послушно стадо и добру климу за усмеравање државне политике. Културна матрица подразумева вредности и поглед на свет и живот, на њој се накнадно гради и заправо све до ње зависи.
Управо из ова два разлога је највише настао овај сајт, као жеља за препорукама вредних књига чија вредност неће бити мерена комерцијалним успехом, а ни идеолошком подобношћу, тј пропагирањем вредности које прописује званична идеологија за самлевене земље и народе одређене за идеолошко преумљење неопходно неоколонијалним управитељима.
Од класика књижевности можемо научити неке истине људског искуства, задржавајући свест да су то били паметни и ипак само паметни људи. Од савремених писаца, код којих избор књига треба да буде пажљивији јер их време још није доказало исто можемо учити, њих би требало посматрати као паметније савременике који имају исте или сличне проблеме и дилеме као и ми, јер у истом времену живимо. У оба случаја склонићемо ум од тривијалних ствари које нам се сервирају и усмеравају ток наших мисли увек на одређену тему или од одређене теме. Овим можемо и пружити отпор свакодневној празнини разговора, коју вероватно сви примећујемо, јер дар говора људима ипак није дат да би општили у празним фразама док свакодневно механички обављају своје дневне, рутинске послове. Реч и није од овога света, јер “беше у почетку”, дакле претходила му је, па се морамо према њој односити с посебном пажњом и уважавањем.
Такође сматрамо вредно и читање публицистике, која нам у овом конфузном времену може дати одговоре на питања културе и културне политике у вези свега онога чему нас нису учили у школи, случајно или намерно. Култура једног народа представља основу и од њеног квалитета зависи какво ће касније бити ткање по њој.
Позивамо људе на читање, али и на писање, дневника, есеја, прича и коментара на објављене постове. Овај вид разговора са собом и увида у оно што носимо у себи и што одређене теме покрећу у нама, је проверен начин да човек направи велико спремање у својој глави, да проветри душу, раздвоји важно од неважног и вредно од безвредног.
Сајт је замишљен као место за препоруку добрих књига, не за куђење лоших, јер зашто бисмо на то трошили време. Не верујте аутору сасвим, његово мишљење о књигама се заснива на његовом личном афинитету. Коментаришите, делите постове који вам се свиђају и нарочито препоручујте књиге у коментарима и имеилом на које вреди обратити пажњу. На овај начин ћемо заједно успети да истакнемо оно што је вредно и да дођемо до истине у мору лажи које нас окружује.
Видео клипови ће бити најаве, скраћени прикази текстова који ће се објављивати на друштвеним мрежама и позивати људе на сајт са интегралним текстовима на споменуту тему.
Пише, прича и вози: Далибор Шкорић
