Скок на категорију Субверзивна штива
/ Алтернативни називи: Прекид журке, Покрет отпора, Контра-банда, Диверзанти /
Категорија je посвећена свим оним писцима који крше подразумевајућу парадигму. Да то је та модерна реч, до скоро нисам знао шта значи, сад знам да значи образац.
Има доста оних који се потурају за парти брејкере а то нису. Нису сигурно Сартр и Ками који пишу о бесмислу и апсурду живљења живећи у земљи која је прва протерала смисао, па после терала и друге да то ураде, и у којој већина људи исто тако не види смисао јер га и нема на њиховом колективном путу, а нема га јер су такву платформу постојања њихови преци осмислили а они наставили.
Није парти брејкер ни Ниче који пише о безбожном надчовеку у земљи и народу где се по традицији свако по мало осећа безбожним надчовком, јер му то највише прија.
Нису парти брејкери ни рокери, који су се највише рекламирали као такви. Какви су то бунтовници којима су се сва врата одмах отворила? То су бунтовници који су одговарали естаблишменту преко којих је покренуо жељене и планиране масовне промене у друштву.
Нису бунтовници ни савремени писци који пљују по свакој светињи и вредности свог народа. То што су безобразни, неваспитани, надмени и лично огорчени их не чини бунтовницима, поготово јер су све ове своје особине ставили у функцију империје и њене идеологије.
Да ли су то можда они који данас пишу “храбро” о свом прљавом вешу, детаљно описују сцене секса и својих и туђих падова, трудећи се да напипају још неку табу тему да би се рекло да су је срушили? Нису. То је давно проваљено. Буковски је био још донекле занимљив, они су данас само неоригинални и досадни.
Није бунтовник на жалост ни Славој Жижек, кога називају “најопаснијим филозофом запада”, а притом га позивају на све дебате, дискусије и телевизије широм Европе и Америке. Професор Жижек цеди комарца а гута камилу, као и остали, јер се залаже да се нпр у Израелско-Палестинском конфликту саслуша и палестинска страна, али зато исповеда да ако Бог постоји онда је он ђаво. Па ова цивилизација стоји на људима који верују да светом влада ђаво, и служе му, чак свесно. Где је ту бунт? То што је атеиста? Па и главоње су. То што је левичар? Па и они су. То што је нихилиста. Па то је већ ствар опште културе. То што је марксиста? Они су и то и уопште не крију, селективно и у ономе што не угрожава профит и планове за глобални утицај.
Ово су све лажни бунтовници у оквиру једног истог обрасца. Они се у унапред дозвољеном и омеђеном простору крећу лево, десно, напред и назад, делују екстремно и упадају у очи, што их чини само највишим и најуочљивијим гранама једног истог стабла. Управо овде се види основна замисао која пролази тако успешно како у државама тако и на макро плану, да и протагонисти основног наратива, као и они који му се наводно противе ( у дозвољеним тачкама ) буду кандидати истог центра.
Аутентични писци и мислиоци, који прекидају пијану журку, пале светло и вичу: „ајмо раја, фајронат!“ су они који ће овде бити представљени, у великој мери прећутани, јер против њих другог отпора и нема, који свако на свој начин својим субверзивним деловањем потресају темеље културе и цивилизације изграђене на лажи.