“О чему говорим када говорим о трчању” је дужи есеј у којем писац описује себе као маратонца и триатлонца. Трчи полумаратоне и маразоне већ деценијама, зна да седне на авион и оде у Њујорк на маратон или било где у свету, а једном је истрчао супермаратон од 100 км. Такмичи се и у триатлонима широм света ( трчање, пливање, бициклизам ). Управо као што и име каже он пишући о трчању заправо представља своју животну филозофију. Описује своје припреме за трчање, ангажовање приватних тренера који су му исправљали технике трчања, пливања и вожње бицикла. Описује како тренира и о чему размишља док трчи. Труди се да никад не направи паузу дужу од два дана између два јутарња џогирања. По његовим речима “трчање помаже писцу да се бори против отрова који у њему настаје током писања”. Прича о односу према трчању и према сопственом телу је заправо парабола његовог односа према животу, другим људима и уметности.
Харуки Мураками је данас један од најчитанијих писаца. Рођен је1949. године у Кобеу у Јапану. Студирао је драму у Токију. Прву књигу је написао 1970. Како сам спомиње у тренутку док је гледао бејзбол утакмицу добио је идеју да напише нешто. Написао је за пола године књигу од 200 страна, послао је на конкурс и заборавио на њу. Након годину дана јавили су му да је добио прву награду конкурса за младе писце. То је била књига “Слушај песму ветра”, по којој је снимљен истоимени филм пар година касније. У то време је држао џез клуб у Токију, а музика, нарочито рок и џез у његовом животу и делима игра значајну улогу.
Оно што плени код Муракамија је његова искреност, која се на тренутке чини и претерана и понекад одлази чудним смеровима, као на пример у књизи “Норвешка шума”. То је човек који је пронашао очигледно равнотежу у животу, а то је равнотежа између посвећености писању и посвећености себи. Самог себе описује више као “биолошко него као духовно биће”, што се може осетити и у његовим делима. Књига је у сваком случају занимљива као сума искустава, приоритета и опште животне филозофије плодног и светски познатог писца. Њено читање или преслушавање делује као поверљиви разговор са добронамерним, старијим искусним човеком и може бити многим од користи.
Преслушајте аудио књигу “О чему говорим када говорим о трчању”:
