Термин је настао у Немачкој, други су га дали за Бизмаркову политику културне борбе против утицаја Католичке цркве. То је било око 1870. године и ове мере су највише погађале јужну Немачку, тј католичку Баварску која се једва и определила на уједињење са протестантским северним делом. Уведен је државни брак, државне школе, забрањене су црквене јавне манифестације и друго у смислу уклањања цркве из јавног живота, а свештеници који су кршили ове одредбе су затварани. Ово је једна од многих историјских борби у области културе, није толико битна осим што је име згодно. Била је скоро ништа у поређењу са на пример Француском револуцијом када су организовали масовна јавна улична касапљења свештеника или са оним што се депавало у Русији у току бољшевичке револуције.
Зашто је културкампф важан? Зашто се у Русији за време Стаљина добијало десет година затвора за пронађену написану религиозну песму, а слично је било после мале паузе, неких 20 – 30 година касније за време Хрушчова, који се јавно заклео да ће за његовог мандата Русија видети последњег свештеника ( затворио је све манастире осим 4 )? Зато што је култура платформа на којој се гради, представља основу од које зависи шта ће се градити изнад. Да би неке идеје заживеле потребно је тло на коме ће бити засађене и погодна клима. Погледи морају бити усмерени у одређену страну, са малим углом одступања. Краће речено мора се веровати у културне претпоставке за било какву накнадну надградњу која увек иде у смеру преовлађујућих убеђења.
Не знам да ли сте приметили можда да се код нас води културни а борба, можемо то назвати и збиром организованих и финансираних кампања у разним областима које све гурају воду на исту воденицу? Извесне организације и медији добијају средства из неких извора да би у јавни живот убацивали одређене теме, подгревали њихову актуелност и наградама промовисали дела која афирмишу тачно одређени скуп вредности и схватања, у највећој мери стран аутентичној култури овог простора, а најчешће и схватањима већине која тренутно на њему живи.
Није то више ни велика тајна, ако човек мало зачепрка по интернету и публицистици наћи ће доказе чак и признања иницијатора и главних протагониста. С друге стране влада масовно убеђење, највећимделом такође конструисано, да је ово све у склопу духа времена и да представља стихију против које се не вреди борити, па се и скретање пажње а ту страну врло често исмева као донкихотовска борба против ветрењача, што је наравно наратив неопходан за пасивно или активно пристајање и улазак у игру, која може бити и врло исплатива. Циљ је банално очигледан, прихватањем културне матрице политика се много лакше усмерава на одређену страну. Кад се масе укључе у општи ток и почну колективно да размишљају и осећају исто, да разумеју појмове на жељени начин, а приоритете подреде новом систему вредности, онда отпора више нема јер је за отпор ипак потребно другачије убеђење.
Циљ је да становништво одређеног простора које се некад називало народ, већ уситњено у скуп појединаца, буде провучено кроз ову машину за млевење. Припремљени појединци, сада без осећања заједништва и обавезе преме било чему општем, биће умањени до маковог зрна, поколебани у све народне вредности и идеале и раслабљени ниским пробуђеним и оснаженим потребама, потпуно спремни да служе “кнезу овога света”, како локалним надзорницима светског градилишта неби правили веће проблеме.
Позвани смо заправо из “небића у биће”, да бисмо служили неком другом, тако да ћемо идеолошку обраду одбити са узвишеном индигнацијом у виду једне обилне шлајмаре, а онда пружити максималан отпор преко отварања ватре из вишецевног ракетног бацача своје здраве и жилаве културе.
У питању је света борба за очување свега стварно вредног у култури и нама самима, чему идеологија датог времена није дала лажни значај, зато ћемо свом одговору дати име на свом језику: Културна борба. Ова категорија је посвећена управо томе.
Созерцање:
Теме за размишљање и коментаре:
- Да ли сматрате да постоји организована културна кампања у Србији и у чему се она огледа?
- Ко су њени иницијатори и са којим циљем?
- Како се треба према њој поставити?
Armia Krajowa
У наставку можете послушати песму пољске певачице Аге Зарјан “Сећање на јунаке варшавског устанка”. Варшавски устанак је извео у лето 1944 пољски покрет отпора познат као “Armia Krajowa”, трајао је 63 дана, вођен је делом ручно прављеним оружјем, погинуло је преко 6000 устаника који су се на крају крили у канализацији испод града где су вођене последње борбе ( познати филм Анджеја Вајде “Канал” ), а Немци су накнадно убили више од 150 000 цивила у знак одмазде, идући од стана до стана, све су палили бацачима пламена са намером да потпуно сравне са земљом Варшаву, која је после рата реконструисана само на основу сачуваних урбанистичких планова ( Стање слично оном у којем се данас налази Србија. На срећу имамо сачуване старе “урбанистичке планове” ).
